Kada se prvi čovek Amerike razboli to je uvek šokantna vest sa čitavim nizom otvorenih pitanja. Šta ako ne bude mogao da obavlja svoje obaveze? Ko će ga zameniti? To nikako ne može biti dobro za ekonomiju, zar ne?
Kako će njegovi geopolitički suparnici iskoristiti to odsustvo? A kada se američki predsednik razboli mesec dana pred izbore i to od visoko zaraznog virusa protiv koga još nema leka – čitav haos može da eskalira do neslućenih razmera.
Saopštenjem da je zaražen korona virusom, najverovatnije prilikom puta na prvu predizbornu debatu sa demonratskim protivkandidatom Džoom Bajdenom, Donald Tramp je pokrenuo pravu buru nagađanja, neizvesnosti i strepnji.
Pojedini ocenjuju da ovo za Trampa može biti ultimativno „oktobarsko iznenađenje“, onaj faktor u pet do 12 koji može preokrenuti situaciju na anketama – na kojima Bajden ima stabilnu prednost.
Drugi, pak, uzimaju u obzir Trampov faktor zdravstvenih rizika i pitaju se šta će se desiti ukoliko on zbog bolesti bude sprečen da obavlja predsedničku funkciju ili čak bude primoran da odustane od kandidature.
U Beloj kući za sve postoji protokol, pa čak i za pandemijsku krizu koju je malo ko mogao da predvidi.
Ekonomskih i geopolitičkih posledica će svakako biti, ali će one zavisiti od težine bolesti, a posebno od toga da li će Tramp da bude onesposobljen za rad.
Samo nekoliko sati nakon vesti o dijagnozi američkog predsednika cene akcija na berzama širom sveta su pale, dok su cene nafte doživele pad veći od tri odsto.
Međutim, ako se ispostavi da je Tramp asimptomatski iili blagi slučaj i ukoliko on nastavi da tvituje iz karantina kao i do sada, posledice njegove bolesti na ekonomiju verovatno će biti privremene i minimalne. Pravi problemi će nastati ako se Tramp ozbiljno razboli.
Najgori scenario
U tom slučaju postoji protokol koji su prethodni predsednici koristili kako bi se privremeno odrekli vlasti (Džordž Buš dva puta prilikom medicinskih zahvata, a pre njega Ronald Regan iz istog razloga).
Trampu 25. amandman Ustava omogućava da preda kontrolu svom potpredsedniku Majku Pensu, a zatim da je povrati čim se proglasi sposobnim za rad. Ako Tramp iznenada završi u nesvesnom stanju, 25. amandman takođe omogućava potpredsedniku i kabinetu da izvrše prenos predsedničke vlasti.
Linija sukcesije je jasna i u mračnom slučaju da se predsednik i potpredsednik istovremeno teško razbole. Ovaj scenario bi bio statistički malo verovatan da se sve ovo ne dešava u vreme pandemije zaraznog virusa. Pens je u međuvremenu saopštio da je negativan na koronu, ali i dalje postoje šane da se i on zarazi u narednom periodu.
Dakle, ako su i predsednik i potpredsednik onesposobljeni za rad, na čelo Bele kuće dolazi treći najmoćniji političar u Americi – predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa.
U ovom slučaju to je Nensi Pelosi, Trampova ljuta protivnica koja predsedava demokratskom većinom u Kongresu i koja je odgovorna za to što je on prošle jeseni
postao tek treći američki predsednik u istoriji protiv kojeg je pokrenut proces opoziva.
Ako se Tramp i Pens teško razbole, Kongres je u obavezi da osigura zakonsku sukcesiju koja kaže da je treća u liniji Pelosi. Nevolja je u tome što američki Ustav ne nudi proceduru za utvrđivanje „onosposobljenosti“ predsednika za rad, što znači da bi verovatno došlo do velikog spora ako bi demokratski Kongres postavio Pelosi, demokratkinju, za v. d. predsednicu, a posebno ako bi to učinio nekoliko nedelja pred izbore.
