Da li znate kako da utvrdite da Putin smera nešto grandiozno? Vrlo jednostavno! Kada se pred njim pojave ozbiljni problemi, on se povuče u sebe i uopšte ih ne komentariše.
Nakon nekog vremena, ceo svet saznaje rezultate, divi se, ljuti i aplaudira. To se dogodilo mnogo puta, dogodilo se i sa Belorusijom.
1.Pre izbora, Lukašenko okreće leđa Kremlju i pokušava da se sprijatelji sa Zapadom. Antiruske izjave su se čule češće nego ikad. Manevrišući između Rusije i Evrope, Lukašenko pokušava da nađe novac i podršku.
2.Lukašenko se rešava konkurenata pre izbora. Optužbe protiv opozicije iz fiktivnih razloga izgledaju primitivno.
3.Počinju široki protesti i mitinzi, vlasti počinju da isključuju Internet, izvode policiju za razbijanje demontracija na ulice i vrše pritisak na novinare.
U tom trenutku Putin mirno posmatra rad beloruskog KGB-a i zapadnih specijalnih službi.
4.Lukašenkova moć slabi tako brzo i snažno da se čak i novinari, radnici i rudari pridružuju protestima opozicije.
5.Mnogo fotografija i video zapisa je procurelo na internet, na kojima ljudi otvoreno pričaju o tome kako brutalno deluju snage bezbednosti.
6.Zapad se okreće protiv beloruskog lidera. Evropa odbija da prizna integritet izbora i uvodi sankcije.
Za nekoliko dana oko 8-12% stanovništva izlazi na ulične proteste širom zemlje. Više od 10 najvećih beloruskih fabrika štrajkuje. Među njima su Belaz, MTZ, Minsk Automobile i Minsk Motor. Radnici na traktorima skandiraju Lukašenku “Odlazi!”
Uprkos svim pokušajima da se situacija stabilizuje, ona se iz dana u dan zahuktava. Aleksandar Lukašenko se pojavljuje pred kamerama u panciru i sa mitraljezom u rukama. Kretanje oko rodnog Minska odvija se helikopterom.
Slabost predsednika vidljiva je čak i njegovim pristalicama koje počinju da prelaze na drugu stranu. Predsednik je u panici!
Putinov potez
U to vreme Putin ne daje zvaničnu izjavu da se Rusija neće mešati i da sve što se događa predstavlja unutrašnje pitanje države.
Za Lukašenka to zvuči kao „Ne očekujte pomoć od mene“. Razume da treba da pozove Kremlj i nekako pregovara. Nije poznato o čemu su razgovarali predsednici, ali nakon njihovog razgovora nekoliko aviona sa specijalcima iz Kremlja leti za Belorusiju:
1.Lukašenko počinje da održava skupove svojih pristalica širom zemlje. Da, pristalice su dovođene silom, ali skupovi su u toku.
2.Mediji prenose neophodne sadržaje koje dobijaju od provladinih novinara iz Rusije.
3.Politički program opozicije upoređuje se sa ukrajinskim. Oni su zaista vrlo slični: privatizacija, integracija sa Evropom, zabrana ruskog jezika itd. Opozicija je prinuđena da se opravdava.
Broj demonstranata širom zemlje počinje da se smanjuje. Samo u Minsku još uvek traju pobune u velikoj meri. Lukašenko nagrađuje svoje službenike obezbeđenja, jasno stavljajući do znanja da ih neće napustiti – očigledan ruski trik.
Putin je čekao (ili je možda sam stvorio) situaciju u kojoj će Lukašenko sam da zatraži pomoć. Pomoć je stigla.
Izgleda da se predsednik malo smirio i sada na sva usta govori o prijateljstvu Rusije i Belorusije. Dakle, došlo je vreme za potpisivanje najkorisnijih sporazuma.
Belorusija je sada dalje nego ikad od Zapada i više se ka Zapadu nikad neće kretati.
Uskoro treba očekivati ulazak Belorusije u Rusku federaciju. Tada će Zapad geostrateški biti matiran.
