Korona je gurnula nemačku ekonomiju u najveću krizu posle Drugog svetskog rata. Ipak, broj stečaja za sada je manji nego ranijih godina – zahvaljujući državnoj pomoći. Veliki krah preti na jesen.
Spasiti ili pustiti da propadne? To je bilo veliko pitanje u martu. Nemačka savezna vlada odlučila je da spasava.
U Nemačkoj su kompanije obavezne da podnesu zahtev za stečaj – ako više ne mogu da izvršavaju svoje obaveze plaćanja ili su prezadužene. Zbog pandemije korone, od 1. marta, i za sada do kraja septembra, firme su oslobođene te obaveze.
Mnogim kompanijama je taj predah bio potreban, jer se ekonomija našla u škripcu. To se vidi i po razvoju bruto domaćeg proizvoda: već u prvom tromesečju pao je za dva procenta, a u drugom za deset. Za godinu u celini, stručnjaci očekuju minus od pet do osam odsto.
Da bi se pomoglo kompanijama, usledili su ogromni paketi za spasavanje – u Nemačkoj i čitavoj Evropskoj uniji. Između ostalog, nemačka vlada ublažila je propise o takozvanom radu sa skraćenim radnim vremenom, smanjila stopu PDV-a, odobrila privremenu pomoć i poreske olakšice ili je direktno postala jedan od vlasnika velikih kompanija.
Budi dobra do oktobra
Ali, da li sve to pomaže kompanijama da se oporave? U međuvremenu vlada bojazan da bi u oktobru moglo doći do velikog talasa stečaja, čim ponovo počne da se primenjuje obaveza podnošenja zahteva za stečaj.
Broj stečaja se prvo smanjio. “Bilo ih je preko osam procenata manje u prvoj polovini godine nego u istom periodu prošle godine”, kaže Patrik-Ludvig Hanč iz agencije za izdavanje kreditne sposobnosti Creditreform. Savezni zavod za statistiku za jul čak navodi smanjenje od 30 procenata.
Čak i ako se to može tumačiti kao uspeh, brojke ukazuju i sledeće – od mera profitiraju kompanije koje su imale probleme i pre korone. Naime, od obaveze podnošenja stečaja izuzete su sve kompanije koje su od 31. decembra 2019. bile prezadužene ili su imale poteškoće s plaćanjem.
Međutim, tog ključnog datuma – u Nemačkoj nije bilo govora o koroni i pandemiji. Zbog toga su se masi za spasavanje našle i mnoge firme kojima tu nije mesto.
Trule kompanije ugrožavaju zdrave
U početku je, naravno, bilo važno preduzećima dati dovoljno slobode kako bi državne mere pomoći mogle da deluju.
Međutim, u načelu je važno da i u krizi postoji čišćenje tržišta kroz stečaje, rekao je Hanč. “Ako nijedna kompanija ne ode pod stečaj i ne nestane sa tržišta, to znači da više ne postoji razlika između dobrih i loših poslovnih modela.” Time se može stvoriti problem zdravim kompanijama.
Kada se privreda ponovo pokrene, kompanije i dalje moraju biti oprezne, “jer ni same ne znaju ko je zapravo u stečaju ili nelikvidan i ko će zaista platiti račune”, objašnjava Hanč. Kao rezultat toga, čak i zdrave kompanije mogu upasti u probleme ako im računi ne budu plaćeni. Prete takozvani lančani stečajevi.
Istraživački centar Dojče banke upozorava da takve “zombi kompanije” “sprovode agresivnu politiku cena koja opterećuje profitnu maržu zdravih kompanija i koči strukturne promene u celini.”
Ne sme se zaboraviti da je još pre korone u mnogim oblastima ekonomije, poput automobilske industrije ili trgovine – počela transformacija. “Korona je sada nešto poput katalizatora”, ističe Hanč. Zbog suspenzije obaveze podnošenja zahteva za stečaj taj katalizaor sada ne funkcioniše.
