Prvi izraelski premijer Benjamin Netanijahu je naredio uništenje skladišta oružja Hezbolaha pomoću novog oružja koje je isprobano pre sedam meseci u Siriji.
Nije poznato da li je drugi premijer, Beni Ganc, dao svoju saglasnost.
Udar je izveden 4. avgusta 2020. godine, tačno na lokaciji koju je Benjamin Netanjahu naveo u svom govoru Ujedinjenim nacijama 27. septembra 2018. godine.
Nije poznato više detalja o samom oružju. Međutim, ono je u Siriji isprobano u januaru 2020. To je raketa sa taktičkim nuklearnim punjenjem u bojevoj glavi, koje izaziva dimnu pečurku karakterističnu za nuklearno oružje. Ali, to očigledno nije atomska bomba u strateškom smislu.
Oružje je isprobano u Siriji na ravnom zemljištu, a zatim u Persijskom zalivu na vodi protiv iranskih ratnih brodova. Ovo je prvi put da je upotrebljeno u urbanoj sredini, i to u specifičnom okruženju u kojem se udarni talas odbijao od vode i planina.
Osim uništenja bejrutske luke, eksplozija je ubila preko stotinu ljudi, ranila najmanje 5000, i u velikoj meri razorila istočni deo grada (zapadni deo je zaštitio silos za žito).
Izrael je odmah aktivirao svoje mreže u međunarodnim medijima kako bi prikrio svoj zločin i lansirao verziju o slučajnoj eksploziji zaliha sirovine za veštačko đubrivo.
Kao što je često slučaj, kada se lažni krivci imenuju, međunarodna medijska mašina ponavlja tu laž ponovo i ponovo, iako nije bilo istrage. Ipak, svi su videli dimnu pečurku, nespojivu sa tezom o eksploziji đubriva.
Kao što ni Sirija ni Iran nisu ništa objavili o ovom oružju kada su pogođeni, i libanske političke stranke su odmah postigle dogovor da ništa ne kažu kako ne bi demoralisale svoje stanovništvo.
Otvorena je istraga, ne o uzrocima eksplozije, nego o odgovornosti osoblja luke za skladištenje sirovina za đubrivo koje su navodno odgovorne za eksploziju. Međutim, ova laž ubrzo se okrenula kao bumerang političkim strankama koje su je fabrikovale.
Tribunal Ujedinjenih nacija za Liban, koji je trebalo da objavi svoju presudu u slučaju ubistva bivšeg premijera Rafika Haririja 2005. godine, odlučio je da to odloži za nekoliko dana.
Tada je pogodak novom raketom skriven iza priče o eksploziji kamiona napunjenog eksplozivom, a sada je pogodak najnovijom raketom skriven iza priče o eksploziji amonijum nitrata.
Pet godina kasnije, odnosno prekasno, otkrio sam u jednom ruskom časopisu način na koji je ubijen Rafik Hariri, dok je Hezbolah objavio video snimak koji potvrđuje umešanost Izraela.
Važno je napomenuti da je meta atentata 2005. godine bio sunitski premijer, dok napad 2020. nije ciljao samo na šiitski Hezbolah, već libanski otpor u celini.
Ovog puta je nekoliko ambasada uzelo uzorke zrnevlja iz luke i filtere za vazduh iz vozila hitne pomoći koja su odmah izašla na lice mesta.
Ti uzorci se već ispituju u njihovim zemljama.
Pogledajte video:
(fakti. org)
