Penzionisana lekarka dr Slavica Aleksandrić iz Lajkovca tvrdi da je nosila jednojajčane blizance i još jedno dete i da su joj ih uzeli u valjevskoj bolnici. Sumnja da je u preprodaji dece učestvovao i njen muž.
Slavica Aleksandrić, penzionisani lekar iz Lajkovca sumnja da su joj u valjevskoj bolnici otete trojke. Nešto slično su joj potvrdile i neke kolege, mada je prema bolničkoj verziji rodila samo devojčicu, koja je umrla.
Počela sam da se porađam 28. januara 1980, u osam sati ujutro. Odmah sam otišla na odeljenje, a osoblje je trebalo da me prijavi. Na ultrazvuku sam videla veliku loptu i pored nje manju.
Kasnije sam saznala da sam nosila dva jednojajčana blizanca i jednu bebu pored. Celog dana sam bila u porođajnoj sali, da bi uveče došla sestra i dala mi injekciju.
Ujutro, kad su je probudili, rekli su joj da je dobila devojčicu. Bilo joj je čudno, jer je bila sigurna da je videla tri bebe. Ponovo je zaspala i spavala četiri dana.
Danas sumnja da je dobijala „kormidel“ kroz infuziju. Ležala je u šok-sobi i niko je nije obilazio. Onda je došao lekar koji ju je porađao i dao joj neki broj telefona.
– Sećam se da je bio Beograd i da je prva brojka bila 6. Javila mi se žena i grubo mi rekla: „Slušaj ti, ženo, tebi dete umire!“ – kaže dr Aleksandrić i dodaje da su joj ubrzo saopštili da je njena devojčica umrla. Ona nastavlja:
– Sumnjam da je u otmicu i preprodaju bio umešan moj muž. Tvrdio je da je preuzeo leš bebe iz Beograda, ali nikoga o sahrani nije obavestio. Navodno je uzeo i otpusnu listu, koju mi nikada nije pokazao. Ubrzo se propio i umro u Nemačkoj – kaže naša sagovornica.
U međuvremenu, ona je iz Lajkovca prešla u Valjevo. Jedne večeri zazvonio joj je telefon i čula je nepoznati glas: „Okreni prvi program“. Emitovana je emisija o „bebi-aferi“.
Slična situacija se ponavljala danima. Nepoznati ljudi su je zvali i govorili: „Kakva si ti majka, kad ni sopstvenu decu ne tražiš?!“ ili „Toliko dece, a nijedno ti nisu ostavili!“
Spomenik koji su podigli umrloj devojčici, na mestu gde je muž tvrdio da ju je sahranio, iščupan je. I to je shvatila kao nečiju poruku da dete nije mrtvo.
Preko veze dobila je papir iz matične službe, na kom je pisalo da se porodila 30. januara u 8.30, umesto 28. januara u 18.30. Videlo se da su brojke prepravljane. Nije pisalo da je udata.
Stajalo je da je porođaj bio normalan, a ne carski rez, iako je imala ožiljak na stomaku. Rubrike sa podacima onoga ko ju je porađao bile su prazne. Iz bolnice nije dobila otpusnu listu, a neke kolege su proverile – nje u bolničkom protokolu za 1980. nije bilo!
– Jedan anesteziolog mi je ispričao kako nikad sebi neće oprostiti što je učestvovao u otmici beba. Otkrio mi je i da su ženama koje su uzimale te bebe sekli kožu da liči na carski rez. To se zove „nekrvava hirurška intervencija“, kaže Aleksandrićeva.
Neki ljudi su joj sugerisali da su njena deca živa i udomljena u okolini.
