Vukan je bio poznat u selu kao veliki šaljivdžija, pa nije ni čudo što je sudbina ovu šalu zbila baš sa njim. Interesantan slučaj zabeležen je 1960. godine u selu Vogošće kada se Vukan Perić vratio sa sopstvene sahrane.
O ovom događaju ispričao je žitelj tog sela Murat Musanbegović iz Bosne i Hercegovine.
– Vukan Perić, sin Lazara, rođen 1929. godine u vogošćanskom naselju Budišići, šezdesetih godina važio je za vrlo zanimljivog šereta – priča Murat Musabegović.
Vukan je bio poznat u selu kao veliki šaljivdžija, pa nije ni čudo što je sudbina ovu šalu zbila baš sa njim.
– Jednog dana 1960. godine, prijatelje, poznanike i radne kolege iz firme UNIS-ENERGOTEHNIKA u Vogošći, gde je radio, naprasno je šokirala vest o njegovoj, iznenadnoj, smrti – nastavlja Musanbegović. Kažu da se na njegovoj sahrani okupio do tada najveći broj građana jer ne dešava se svaki dan da, bukvalno, preko noći, neko umre u “cvetu mladosti”.
Nakon oproštajnih govora sveštenik je pozvao one koji su, celivanjem pokojnika, hteli da se oproste. Radnici pogrebnog preduzeća skinuli su poklopac sa sanduka.
– Šta se ovde događa, začuo se glas iz kovčega – ispričao je Musabegović.
Radnici pogrebnog preduzeća i oni koji su se nalazili u neposrednoj blizini odra počeli su da padaju u nesvest.
Drugi su, ipak, videvši da pokojnik ustaje iz sanduka svojim nogama “dali vetar” i pobegli sa groblja glavom bez obzira.
– Čekajte i mene – slušali su za sobom “pokojnikove” povike, priča Musanbegović.
Kako priča Musanbegović, “pokojnik”, se pričestio ostavljenom rakijom i krenuo kući, vukući sanduk sa sobom. Uz put su mu neki, ne znajući za njegovu sahranu, otpozdravljali čudeći se mrtvačkom sanduku koji je vukao.
– Nešto su mi se leđa od ležanja ukočila.
Vi sednite i počastite se, a ja ću da se odmorim malo, rekao je gostima koje je zatekao u svojoj kući. Svi od reda počeli su da padaju u nesvest – priča Musanbegović.
Da li neko zna gde je Vukan danas?
Vukanu je bilo čudno šta se dešava u kući. Pitao je da li mu se jedna od četiri kćerke udaje. Tek kada su se i drugi počeli pribirati i dolaziti k sebi objasnili su mu o čemu se, zapravo, radilo.
Rekli su mu kako su ga malopre “ispratili” na groblje, te im nije jasno kako je vaskrsnuo. Ne verujući da je živ štipali su ga po raznim delovima tela.
Ispostavilo se, da se Vukan Perić izvesno vreme nalazio u stanju kliničke smrti. Kako je do toga došlo i kako se on ponovo vratio među žive nikada u potpunosti nije razjašnjeno.
Tek, godinama kasnije njegov slučaj se prepričavao po selima i prelima.
Na tavanu čuvao svoj mrtvački sanduk
Vukan je na tavanu svoje kuće brižno čuvao pogrebni sanduk, čistio ga i glancao s vremena na vreme, kako je sam voleo reći, da mu se nađe pri ruci ako zatreba.
Minuli rat u Bosni i Hercegovini izbrisao je tragove na putu kojim je on krenuo.
Gde je on danas? Da li je živ? Malo ko to zna.
