Francuski liberal i predsednik Državnog saveta iz 1830. Benžamen Konstant je smatrao da predsednik države rešava konflikte u društvu. Vučić i Đukanović postupaju na suprotan način.
Konstantno podstiču podele u društvu, vređaju neistomišljenike. Dvanaestog jula 2020. Đukanović je u intervju za Pobjedu sve one koji ne misle kao on nazvao fašistima.
Vučić je isto uradio na konferenciji za štampu nakon prvog dana demonstracija u Beogradu 8. jula. U roku od dve nedelje, krajem juna i početkom jula, Vučić i Đukanović su poslali specijalne policijske jedinice na opoziciono orijentisane građane u Budvi i Beogradu.
Nezadovoljstvo u Beogradu je izazvano neistinitim podacima o koroni. Predizborno obmanjivanje je dovelo do sloma zdravstvenog sistema u Srbiji i velikog broja mrtvih i zaraženih.
U Budvi je sličnim kriminalnim metodama i obmanama uzupirana lokalna vlast. Policijci su besomučno tukli ljude po ulicama Beograda i Budve čak i kada nisu pružali otpor (niko od njih nije pozvan na odgovornost).
Privatno obezbeđenje i kriminalci su pomagali policiji u Beogradu i Budvi. Kamenice i zapaljeni kontejneri su proglašeni za državni udar. NKT i Krizni štab su van svojih nadležnosti osuđivali opoziciju.
Slično kao u Crnoj Gori 2016. Rusija je u 2020. u Beogradu optužena za navodni državni udar. Osmog jula je otkazan susret Vučića sa ruskim ambasadorom Bocan-Harčenkom.
Sledećeg dana, odgovarajući na pitanje provladine TV Prva o navodnoj ruskoj umešanost, Vučić je upadljivo izbegao da demantuje antirusku konstrukciju novinarke.
Poslanici sa liste SNS Šormaz i Dragišić, kao i zamenik gradonačelnika Beograda Vesić, optužili su Rusiju za opstrukciju pregovora o KiM i umešanost u demonstracije. Provladini mediji su na naslovnim stranama isticali da „ruski špijuni podstrekuju haos u Srbiji“.
Slično kao i u Crnoj Gori 2016. agenti GRU su navodno komandovali prevratom. U Srbiji 2020. je to bio vojni ataše Zinčenko, u Crnoj Gori, navodno, izvesni Šišmakov i Popov za koje se još uvek nije utvrdilo pouzdano da li postoje.
Anonimna ruska državljanka koja se pojavila na protestima i dala izjavu za medije je, kao i Branka Milić (neosuđivana srpska penzionerka), proglašena za teroristu. Vučić je 11. jula napao rusku državnu televiziju RU Today i druge ruske medije.
Antiruska histerija je dostigla takav nivo da je pored ambasadora u Beogradu moralo da reaguje i rusko Ministarstvo inostranih poslova posebnim saopštenjem od 9. jula.
Netrpeljivost koju je pokazao prema sopstvenom narodu i Rusiji, Vučić nije pokazao prema Đukanoviću. Naprotiv, on je upravo na konferenciji za štampu od 7. jula koja je bila povod za proteste, kada je pretio da će „zaključiti Beograd“ na 72 sata, uputio izvinjenje Crnoj Gori zbog PCR testova.
Trinaestog jula Vučić je Đukanoviću koji progoni SPC i koji je kao nadriteolog par dana ranije govorio o navodnoj i samo njemu poznatoj autokefalnosti iz 1485, poslao čestitku.
Ovakvo ponašanje pokazuje da je antiruske konstrukcije o državnom udaru, verovatno (i ponovo) osmislio neformalni ministar informisanja Srbije i Crne Gore Beba Popović i njegov poludržavni Institut za javnu politiku.
Na takav zaključak ukazuje neprekidno finansiranje IJP iz srpskog i crnogorskog budžeta, isti propagandni obrazac kao i uloga ove osobe u osmišljavanju državnog udara u Crnoj Gori, koja je prema navodima crnogorske opozicije bila ključna.
