Kao tvorac liberalnog švedskog odgovora na pandemiju koronavirusa, Anders Tegnel navikao je da prima pretnje smrću i pozive na ostavku.
Ali on ne namerava da odstupi ili ustukne i uveren je da će se s vremenom njegov model pokazati kao ispravan.
„To je bio eksperiment, a ne švedski model“, uveren je.
I dok se većina zemalja sklupčala iza zatvorenih vrata, Švedska se oslonila na odgovornost svojih građana u održavanju socijalne distance, a većinu je škola, restorana, barova ostavila otvorenima.
Od marta švedska ekonomija nadmašuje ostatak Evrope, ali njenih više od 5.000 mrtvih od covida-19 višestruko nadmašuje broj mrtvih u susednim zemljama Danskoj, Finskoj i Norveškoj zajedno.
Tegnel ima masu pristalica koje hvale njegov pristup. Pošto je glavni švedski epidemiolog ujedno i baštovan, na kućnu adresu je dobijao tolike količine cveća da je njegov cvećar zamolio da uspore s narudžbinama.
Istovremeno populistička stranka švedskih demokrata stopu smrtnosti među starijom populacijom zaraženom koronavirusom naziva „masakrom“ i traži njegovu ostavku, a policija istražuje pretnje smrću koje je primio.
Tegnel (64), pomalo sed i naborana čela, slaže se da je broj mrtvih „strašan“, ali tvrdi da to nije posledica liberalnog pristupa i ukazuje na loše stanje u domovima za starije i decentralizovan zdravstveni sistem.
Veteran borbe protiv ebole u Africi, smatra da se njegovi kritičari premalo bave posledicama potpunog zatvaranja.
„Efekti različitih strategija, različitih mera mnogo su složeniji nego što danas razumemo. Ova bolest teška je za razumeti“, kaže.
Dodaje da su neke zemlje koje su uvele drastične mere, poput Španije, Italije, Britanije, više propatile od Švedske.
Njega mnogo više čudi ponašanje švedskih nordijskih suseda. „Jesu li oni uopšte imali razloga da se zatvore, to je pitanje“.
Ali je njegovo mišljenje u Evropi u manjini. Ostale zemlje polako se otvaraju za turiste, ali malo koja prihvata švedske. Ne žele ih zasad ni u nordijskim zemljama.
