Podela okupirane srpske pokrajine je jedina opcija koju Beograd drži na stolu više od tri decenije, komentariše Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, nedavnu izjavu predsednika Srbije o tome kako je o podeli ili razmeni teritorija između terorističke tvorevine Kosovo i Srbije čuo iz medija.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, navodi sledeće činjenice, u vezi sa ovom izjavom predsednika Srbije u kojoj su, izvesno je, sadržane neistine: „On je sam zagovarao ideju razgraničenja tokom 2017. i 2018. godine. Oko toga je došlo do ozbiljnog konflikta između Vučića i predstavnika civilnog društva tokom takozvanog unutrašnjeg dijaloga.“
Sonja Biserko ovakav iznenadni preokret u Vučićevom javnom nastupu, da ne zna o čemu se radi, iako je bio duboko i, takođe, javno, unutar ideje o podeli i razgraničenju kao rešenju kosovskog pitanja, podseća da je o podeli Kosova prvi govorio Dobrica Ćosić.
– Rešenje vekovnog antagonizma između Srba i Albanaca na Kosovu video je u kompromisu istorijskog i etničkog prava. Taj kompromis podrazumeva pravo Albanaca da se ujedine sa Albanijom, sa teritorijama na kojima su većina.
Ćosić je na toj soluciji, prema vlastitim rečima, uspešno sarađivao sa Nebojšom Čovićem dok je bio predsednik Koordinacionog centra, potom i sa Zoranom Đinđićem, sa kojim je bio saglasan o strategiji i taktici rešavanja kosovskog pitanja (decembar 2002).
Najviše je razumevanja za to ideju pokazao Boris Tadić, koji je se ni sada ne odriče. Zbog Kosova je izgubio podršku EU. A profesor Milovan Radovanović je u svojoj knjizi „Kosovo i Metohija – antropogeografske i demografske osnove“ precizirao plan podele Kosova – ističe Sonja Biserko.
Ona podseća i da je Dobrica Ćosić 2005. godine objavio i knjigu u kojoj se zalagao za podelu srpske teritorije, koja je promovisana u gotovo svim gradovima Srbije.
– Imala je dva izdanja sa tiražom koji je za Srbiju rekordan. Prvo izdanje je 50.000 primeraka. Predsednik Vučić, kao i svi pre njega, tu strategiju su usvojili kao državnu.
Oni koji smatraju da je Kosovo neotuđiva srpska zemlja nikada nisu izašli sa planom kako vide reintegraciju takozvanog Kosova u Srbiju, sem preambule u Ustavu iz 2006. Otuda
ne čudi što je posle više neuspešnih pokušaja da u rešavanje Kosova uvuče Tiranu, Beograd najzad našao sagovornika u premijeru Ediju Rami. To objašnjava sporazum koji je dogovoren između Hašima Tačija, Rame i Vučića – smatra Biserko.
Dodaje da je Briselski sporazum zapeo u trenutku kad se došlo do interpretacije u vezi sa zajednicom srpskih opština. Beograd je to tumačio kao status poput onog Republike Srpske.
– Predsednik Vučić je prošle godine u junu izjavio: „Ja sam za razgraničenje i toga se ne stidim, ali Srbi su protiv toga i ja sam razumeo poruku naroda. Mi nismo spremni da čujemo istinu oko takozvanog Kosova, čak i kad je svi znaju. Neće to ljudi da prihvate jer to dira u njihove emocije.“ Po raznim društvenim mrežama cirkuliše plan podele lažne države.
Izvori iz Vašingtona tvrde da je o podeli bilo reči i prilikom posete Tačija i Vučića Vašingtonu u februaru ove godine. Narednih nekoliko meseci biće ključni da li će taj plan uspeti ili ne. Mnogo zavisi od toga kako će se postaviti EU, odnosno Nemačka pre svega, i Francuska – zaključuje Sonja Biserko.
