Kakav drugi talas korona virusa se očekuje u Nemačkoj, šta je popuštanje mera donelo ovoj zemlji i da li ćemo doživeti mračnu korona zimu, odgovore na ova pitanja dao je šef infektivnog odeljenja prestižne berlinske bolnice „Šariti“ i virusolog dr Andrej Trampuž gostujući u Jutarnjem programu Prve.
– Postoji strah od drugog talasa i što se bolje pripremimo, manji je rizik. Sigurno je da smo sada na kraju prvog talasa, prve faze pandemije, ali čeka nas druga faza. Ne znamo kako će tačno biti u drugoj fazi, ali očekujemo manje žarišta tamo gde se virus
nekontrolisano širi – rekao je dr Trampuž i dodao da se sada treba što bolje pripremiti, odnosno držati virus pod kontrolom kako bi se smanjili prenosi i rizici.
Prokomentarisao je i tvrdnju direktora SZO Tedrosa Adanoma Gebrejesusa koji je rekao da Evropu čeka mračna korona zima.
– Mislim da se takva pesimistična prognoza neće obistiniti. Ono što smo sada videli jeste da su ljudi brzo shvatili kakav je ovaj virus, koliko je težak i agresivan. Jedinstveno su Evropa i ceo svet krenuli u zaključavanje.
Verovatno nećemo imati više toliko ljudi koji će reagovati na taj način, ali postoje sada drugi načini. Znamo kako se virus širi, imamo brže testove i to će biti najvažnije sada – da se testiramo, testiramo, testiramo i odmah čim primetimo da se virus širi, da reagujemo i kontrolišemo ga.
Dok se ne pronađa vakcina koja će omogućiti povratak u normalan život, treba slediti srednji put – primenu mera i kontrolisanih uslova, napomenuo je naš stručnjak. Kako je dodao, proveru efikasnosti popuštanja mera treba proveravati na dve nedelje da bi se videlo gde ima više infekcije.
Prema njegovim rečima, 95 odsto ljudi u Nemačkoj nema imunitet na korona virus pa postoji konstantna opasnost da se zaraza širi. Zato ljudi nose masku i drže socijalnu distancu.
Kada su u pitanju mere koje se primenjuju na strane turiste koje dolaze u Nemačkoj, obustavljen je obavezni karantin od 14 dana osim za one koji dolaze iz rizičnih područja kakvih više nema u Evropi.
Dr Trampuž smatra i da će Srbija olabaviti ovu vrstu mere (ljudi koji dolaze u našu zemlju moraju da prilože test ne stariji od tri dana da nemaju virus i da budu u karantinu 14
dana) kao i zemlje u regionu Hrvastka i Slovenija koja je jači udar epidemije koji joj je pretio od Italije izbegla zbog ranog preduzimanja oštrih mera restrikcije.
Izdvojio je našu zemlju kao dobar primer adekvatnog i pravovremenog odgovora na koronavirus. Istakao je da su Italija, Španija i Francuska trebalo brže da odreaguju, kao i Amerika koja zbog toga ima veliki broj žrtava.
Da nije bilo karantina, u Evropi bi bilo milionskih žrtava, poručio je.
(Mediji)
