Kakva se namera krije iza sve neskrivenije promene u ponašanju Sjedinjenih Američkih Država prema Srbiji, uključujući naravno i Kosovo i Metohiju?
Tekst nije izašao u „Vašington postu“ već u njegovom sugrađaninu s nemerljivo manjim uticajem, nećemo sad o ugledu, u „Vašington tajmsu“.
Napisao ga je izvesni DŽ. Majkl Voler, koji nema nikakvog uticaja u krugovima koji „Vašington post“, a ne „Vašington tajms“, smatraju uglednim.
I pride Voler ima funkciju višeg analitičara za strategiju u Centru za bezbednosnu politiku, tink-tenku koji nema baš nikakav ugled, pa i manje od toga, u onim uglednim krugovima oko „Vašington posta“ i vašingtonskog establišmenta koji on predstavlja.
CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU
Pa ipak, bez obzira na sve to, na Volerov je tekst u „Vašington tajmsu“ – pod naslovom „Neka propala kosovska strategija Bila Klintona nestane usred pandemije COVID-19“, koji
ne ostavlja prostora za nagađanje o autorovom stavu prema toj politici, što nam je donela toliko toga a ništa dobro – na ovaj je dakle tekst neophodno obratiti naročitu pažnju, a to ćemo ovom prilikom i učiniti.
Pošto je Volerov Centar za bezbednosnu politiku (Center for Security Policy – CSP) daleko bliži Beloj kući Donalda Trampa od svih onih eksperata za naš slučaj koji ga preziru, uostalom, kao i samog Trampa.
Iz CSP-a su u najbliže Trampovo okruženje došli njegova predsednička savetnica Kelien Konvej, šef kabineta Nacionalnog saveta za bezbednost Fred Flajc, zamenik savetnika za
nacionalnu bezbednost Čarls Kaperman, a i Tramp je o funkcionerima CSP-a, pre nego što ih je doveo u svoj tim, govorio kao o „veoma visoko respektovanim ljudima, koje ja zapravo poznajem“.
Dodajmo, a važno je i za dalju priču, da je reč o organizaciji sa izrazito antimuslimanskim stavovima, koja je uz to povezana i sa sastavnim delovima američkog vojnoindustrijskog kompleksa kao što su kompanije „Lokid Martin“ i „Boing“.
CIRKUS NAKAZA U PRIŠTINI
Još krajem februara stidljivo smo primetili da je, u jednom javnom nastupu, Trampov specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel nagovestio nešto zanimljivo kada je rekao da je Kosovo bilo „vruća tema na kojoj je radila Klintonova
administracija“ – imajući naime u vidu kako se u Trampovoj administraciji gleda na Klintonovu – a Volerov nam tekst sad dokazuje da nas taj osećaj, da Grenel pravi iskazuje rezervu u odnosu na dosadašnju američku politiku na ovom prostoru, nije prevario.
Opisujući spomenik Bilu Klintonu i njegov bulevar u Prištini, statuu Madlen Olbrajt u obližnjem parku, deo puta nazvan po pokojnom sinu DŽoa Bajdena (Bou) i bulevar demokratskog kongresmena Eliota Engela i poštansku markicu koju krasi njegov lik, nije baš da je krasi no dobro – a sve su ovo crvene zastavice i za Trampa i njegove punokrvne sledbenike – Prištinu i Kosovo Voler naziva „zabavnim parkom političkog kulta“ i „cirkusom nakaza (freek show) za Močvaru“, onu s velikim početnim slovom koju je Tramp obećao da će isušiti.
I još, povrh ovoga: teritorija Kosova ima „stratešku vrednost za Sjedinjene Države ravnu nuli“, a njegov „najčuveniji izvozni proizvod jesu džihadisti“. Koji su, predvođeni „islamskom terorističkom grupom OVK“ i uz podršku Klintonovih, proterali „Srbe-hrišćane“.
