Zemlje Evropske unije koje su najviše pogođene epidemijom sada računaju na velikodušnost bogatih Nemaca, Holanđana i Skandinavaca.
Međutim, Ustavni sud Nemačke odbavio je „praksu vlasti EU da pomažu siromašnim članovima Unije na račun zemalja donatora“.
Ovo nije udar samo na očekivanja Italije, Španije, Francuske i nekih manjih i manje značajnih čalnica Unije. Ovo je udar u samu konstrukciju EU!
Poznati spoljnopolitički ekspert iz Berlina Aleksander Rar već je ukazao:
„Ustavni sud za Nemce nije manji autoritet nego što je papa za revnosne katolike. Ovo je prvi put nakon Drugog svetskog rata da svojom odlukom dovede u pitanje delovanje neke od institucija EU. U ovom slučaju – Evropske centralne banke (ECB). Ono što se događa ne može se preceniti“.
Rar je u nastavku rekao: „Sada je teško zamisliti sve posledice te odluke, ali je već jasno da su nemačke sudije nanele sudbonosni udarac jedinstvu Evropske unije“.
Nemački ekspert objašnjava i zašto:
„Zemlje Južne Evrope, poput Španije i Italije, koje je korona virus najviše pogodio, očekuju da će bogati Nemci, Šveđani i Norvežani otvoriti kreditnu liniju za njih ili stvoriti nekakvo zajedničko finansijsko telo, fond koji će im pomoći da se izbore sa posledicama krize.
Jednostavno rečeno: nadaju se da će jače i stabilnije ekonomije EU obezbediti njihove potrebe. Međutim, zemlje Severne Evrope – kao što i odluka našeg Ustavnog suda pokazuje – nisu spremne na to“.
Njegova je procena da je Ustavni sud Nemačke u suštini zauzeo stav: interesi nemačkih građana veći su i važniji od interesa Evropske unije u celini.
Povodom pretnji koje se već čuju u Italiji i Grčkoj – daće te zemlje, ako izostane „evropska solidarnost“, napustiti EU, Rar kaže:
„Situacija je veoma komplikovana. Niko ne zna kako će odluka nemačkog Ustavnog suda uticati na situaciju u EU. Ali, činjenica je da je najviši nacionalni pravosudni organ u Nemačkoj osudio politiku Evropske centralne banke i proglasio je za neustavnu – više je nego važna“.
Od početka korona-krize, ECB je otkupila dugovanja državnih i privatnih preduzeća širom Evrope. Tada je počela da štampa novac, Ustavni sud Nemačke je ECB faktički optužio i da `jede` zajedničku valutu“ i da je otkup dugova zasnovao na „neproporcionalnosti“ koja je na štetu Nemačke i država-donatora.
„Naravno, naglašava Rar, sada će ECB reći: nemački Ustavni sud za nas nije merodavan niti prepreka. Mi smo Evropa. Međutim, i Nemačka je Evropa. Štaviše, njena najjača ekonomija. Berlin može izaći iz igre odbijanjem da podrži politike ECB-a.
I šta onda? Odluka nemačkog Ustavnog suda može postati model ponašanja u drugim zemljama jer se više neće plašiti da donose slične odluke.
To će biti još jedan udarac strukturi Evropske unije. Brisel će morati da uloži ogromne napore da konsoliduje Uniju. A neizvesno je hoće li u tome uspeti“.
