Širom sveta sprovode se brojna istraživanja o koronavirusu, a jedno takvo, sa šokantnim podacima, stiže iz Nemačke.
Broj obolelih od kovida 19 u proseku je petostruko veći nego onaj koji se dobije testiranjem!
Ovo je rezultat takozvane Hajnsberg studije, nastale istraživanjem ponašanja virusa korona u istoimenom nemačkom gradiću. Širenje virusa u Hajnsbergu, koji je dobio nadimak „nemački Vuhan“ po kineskom gradu u kome se pojavila globalna pandemija, nastupilo je dve do dve i po nedelje pre nego u ostatku zemlje.
U ovom mestu posle karnevala, broj obolelih, „preko noći“ je eksplodirao, pa se Hajnsberg kvalifikovao za svojevrsni „grad-laboratoriju“. Njegovi stanovnici nedeljama su bili predmet pomnog proučavanja virusologa.
Nemački TV kanali emitovali su, po izbijanju epidemije, danima neverovatne kadrove: potpuno pust grad, stanovnici koji vire kroz prozore kuća i dvospratnica, dok automobil sa razglasom krstari ulicama i saopštava kome stiže hrana i kad je ljudi mogu preuzeti.
U Hajnsbergu je tada vladala apsolutna zabrana izlaska na ulicu, a snabdevanje je bilo organizovano.
Masovno obolevanje na veoma malom prostoru omogućilo je istraživačkom timu sa profesorom dr Hendrikom Štrikom i profesorom dr Ginterom Hartmanom sa Bonskog univerziteta da praktično „in vivo“ ispitaju širenje ovog virusa i stepen zaraznosti.
Oni su testirali i anketirali 1.007 žitelja okruga Gangelt i dobili, kako tvrde, veoma pouzdane podatke o brzini širenja zaraze. Naročito je dragoceno to što se došlo do podataka koliko se ljudi inficira posle jednokratnog masovnog okupljanja.
Primenjeno na celu Nemačku, moglo bi da znači da je gotovo dva miliona Nemaca zaraženo, iako je zvanična cifra trenutno tek 28.000!
U središtu studije prema pisanju tamošnjih medija našao se takozvani IFR faktor, koji pokazuje stopu smrtnosti usled infekcije virusom korona.
Budući da se u okrugu Gangelt zarazilo oko 15 odsto populacije, stopa smrtnosti od SARS Kov-2 u ovoj zajednici leži negde oko 0,37 odsto, kaže profesor dr Hendrik Štrik, direktor Instituta za virusologiju Univerziteta u Bonu.
Poređenje ovog broja sa brojem zvanično prijavljenih pozitivnih na koronu dovodi do takozvanog broja u senci odnosno ljudi koji su zaraženi, ali ne i registrovani.
– Ako broj umrlih u Nemačkoj koji iznosi skoro 6.700 ljudi uporedimo sa procentom dobijenim u Hajnsberg studiji dobijamo da je u celoj zemlji inficirano zapravo 1,8 Nemaca – ističe profesor dr Ginter Hartman, šef Instituta za kliničku hemiju i farmakologiju na Bonskom univerzitetu.
Prema ovoj studiji, oko petina inficiranih nema apsolutno nikakve simptome. Profesor Martin Eksner, šef Instituta za higijenu i javno zdravlje u Bonu, međutim, upozorava da su oni prenosioci virusa, i to oni najopasniji jer nisu identifikovani.
Upravo ovaj podatak govori koliko je važno održavati rastojanje između ljudi u javnom prostoru kao i pridržavati se pojačanih higijenskih mera, tokom pandemije, ističu ovi eksperti.
Studija je takođe pokazala da nema razlike u podložnosti virusu korona između muškaraca i žena. Pol, dakle, ne stvara više ili manje „pogodno tle“ za ovaj virus.
Isto važi i kad je u pitanju uzrast. Pravilo koje je važilo za početak pandemije, naime, da bebe i deca ređe i lakše obolevaju, apsolutno ne stoji, kaže se u Hajnsberg studiji.
